| |
Vesti
| |
23.11.2009. Danas u 14:30 studentski protest ispred Vlade
Ministarstvo prosvete nije uvažilo studentske zahteve, a ministar Obradović je „dolio ulje na vatru“ izjavom da Ministarstvo neće imati novca da pokrije profesorske plate i da je rešenje ili u njihovom smanjenju ili u finansiranju plata iz školarina.
 Zbog toga će danas u 14 časova na Slaviji biti organizovan najmasnovniji skup studenata Univerziteta u Beogradu i Univerziteta umetnosti, odakle će se kolona spustiti niz Nemanjinu ulicu do zgrade Vlade Srbije. Ministarstvo prosvete ne želi da odstupi od stava da država nema dovoljno novca da bi prihvatila finansiranje svih studenata koji su ostvarili 48 i više bodova, odnosno i onih koji nisu ušli u kvotu budžetskih. Njihov predlog glasi da studenti i fakulteti snose po 40% troškova školovanja, a da država pokrije svega 20% školarine. Studentska strana ne prihvata takvu ponudu, jer se njome dolazi do toga da i akademci sa maksimalnih 60 bodova i visokim prosekom ocena moraju da plaćaju školarinu. U okviru današnjeg protesta ispred zgrade Vlade biće organizovan i performans Bolonjijada 2009. „Bolonjijada 2009 je sportska i kulturno-umetnička manifestacija koja će održati 23.11.2009. godine ispred zgrade Vlade Srbije u Nemanjinoj ulici sa početkom u 14:30. Takmičenje će se sprovesti u sledećim disciplinama : mali fudbal, ragbi, tenis, pikado, limbo-dens i ostalo. Molimo sve zainteresovane fakultet da prijave svoje ekipe za takmičenje, pobednike očekuju vredne nagrade : 1.mesto - ukaz Vlade Republike Srbije kojim se svi studenti tog fakultet oslobađaju školarine; 2. mesto - ukaz Vlade Republike Srbije kojim se svi studenti tog fakulteta oslobađaju 50% školarine; 3. mesto - ukaz Vlade Republike Srbije kojim se svi studenti tog fakulteta oslobađaju 30% školarine. Kao što vidite, razloga za učešće ima na pretek, prijave se vrše do početka svečanog otvaranja.“ Na protestu će učestvovati studenti sledećih fakulteta: Filološkog, Filozofskog, Matematičkog, Fizičkog, Hemijskog, Fizičko-Hemijskog, Tehnološko-metalurškog, Poljoprivrednog, Geografskog, FON-a, FPN-a, FASPER-a, Fakulteta bezbednosti kao i studenti Univerziteta umetnosti (FLU i FPU). Kao i ranije studenti će se masovno skupiti na trgu Slavija u 14 časova odakle će se spustiti Nemanjinom ulicom do zgrade Vlade. Do Slavije studenti će doći iz dva pravca - jedna kolona će krenuti sa Voždovca (skup u 11 časova kod FPN-a i FON-a, polazak u 12), dok će druga velika kolona u 12:30 časova da krene sa Studentskog trga. Izvorni tekst » Autor: N.M. Izvor: Studentski svet 
23.11.2009. Studenti ne žele da odustanu
Studenti ne žele da odustanuStudenti su za danas u 14 časova najavili još jednu protestnu šetnju od Slavije do zgrade Vlade u Nemanjinoj ulici, nezadovoljni odnosom Ministarstva prosvete prema njihovim zahtevima.  Oni će opet tražiti da im se omogući zbirni uslov, kao i da se omogući svima koji su sakupili najmanje 48 ESPB bodova da pređu na budžet. Studenti koji od oktobra traže da im se odobri zbirni upis godine zbog male prolaznosti studenta, kao i da se svima koji su dali uslov, odnosno sakupili od 48 do 60 ESPB bodova omogući da pređu na budžet, kažu da su primorani da ponovo izađu na ulice. Njima će se ovaj put pridružiti i studenti Fakulteta primenjenih umetnosti koji već dve nedelje protestuju jer su zbog izmenjenih pravila studiranja spali na status samofinansiranja. Oni kažu da o tome nisu bili obavešteni na vreme, zbog čega je 80 odsto akademca ostalo bez budžetskog statusa. - Dogovoreno je da svi zajedno izađemo. Pregovaramo mesecima bez vidljivih rezultata i stalno smo na početku. Sastanci traju i po tri sata i uvek ista priča. Zato će u ponedeljak jedna grupa studenta krenuti iz pravca Fakulteta političkih nauka i organizacionih nauka, a druga sa Platoa. Sastaćemo se na Slaviji i produžiti do Vlade - kaže za „Blic“ Milan Popović, student prorektor Beogradskog univerziteta. Izvorni tekst »Blic
22.11.2009. Ne doktorira samo ko neće
Pogubna brzina kojom se stiču doktorati u Srbiji
 Samo u poslednjih nekoliko godina na pojedinim privatnim fakultetima u Srbiji odbranjeno je od 150 do 200 doktorskih disertacija. Koliko se daleko otišlo, najbolje govori primer studenta koji je 2005. godine magistrirao, već sledeće godine odbranio doktorsku disertaciju, a nakon dve godine postao je mentor na doktorskim studijama. Ovakva hiperprodukcija doktoranata vodi potpunoj degradaciji visokog obrazovanja jer oni vrlo brzo prelaze u nastavu, stav je rektora Beogradskog i Kragujevačkog univerziteta. Samo na Fakultetu za menadžment iz Novog Sada, koji je u postupak akreditacije ušao u sastavu Alfa univerziteta, u poslednje tri godine odbranjeno je 33 doktorata i 101 magistarska teza. Prof. Dušan Ristić je za četiri godine bio čak 14 puta mentor. Rekordna mu je bila 2005. godina u kojoj je pod njegovim mentorstvom odbranjeno pet disertacija. U razgovoru s univerzitetskim profesorima saznali smo da svaki nastavnik tokom radne karijere maksimalno deset puta može da bude mentor doktorima nauka i da se pod njegovim mentorstvom u toku jedne godine može odbraniti maksimalno dve disertacije. Mentorstvo je naporan rad i traje uvek četiri-pet godina. Osim toga, postoji jasan pravilnik ko može da bude mentor, mora da ima objavljene naučne radove u stranim naučnim časopisima. Osim odbrane pred komisijom, doktorat mora da bude priznat i u stručnim krugovima. Sve ovo je na većini privatnih fakulteta izostalo. Prof. Ristić kaže da je do velikog pritiska kandidata na njihov fakultet došlo posle usvajanja Zakona o visokom obrazovanju, po kom oni koji su završili magistarske studije moraju da odbrane doktorate po starom programu do 2012. godine. Novi program predviđa doktorske studije koje traju tri godine. – Te 2005. godine i naredne dve-tri godine imali smo malo veći pritisak kandidata. Branilo se po sedam-osam doktorata godišnje. Međutim, niko od kandidata disertaciju nije radio manje od godinu dana. Sada smo smanjili, tako da imamo četiri-pet doktorata godišnje – objašnjava za „Blic nedelje“ prof. Dušan Ristić. Nije posebno želeo da komentariše izbor mentora, ali kaže da je to na njihovom fakultetu uvek timski rad. Ristić ne skriva da je Komisija za akreditaciju pokušala da ospori validnost dve doktorske disertacije koje su odbranjene na njihovom fakultetu. Kandidati su, kako kaže, pravdu potražili na sudu i presuda je glasila da su „diplome važeće“. – Čitava priča oko doktorskih disertacija nastala je zbog poremećenih odnosa na privatnim fakultetima – smatra Ristić. Na Evropskom univerzitetu u prethodne tri godine odbranjeno je 30 doktorskih disertacija, a čak kod 14 je mentor bio osnivač i rektor ovog univerziteta prof. dr Milija Zečević. I tu nije kraj. U poslednjih deset godina bio je mentor kod čak 29 odbranjenih disertacija. Posebno uspešna bila mu je prošla godina, kada je pod njegovim mentorstvom čak devet kandidata odbranilo doktorate. – Ozbiljan doktorat se radi od tri do pet godina, jer je reč o naučnom radu. Jedan profesor može najviše deset doktoranata da izvede tokom svoje radne karijere, jer osim doktorata ima i magistre, studente na osnovnim studijama, bavi se i sam naučnim radom – kaže prof. Branko Kovačević, rektor Beogradskog univerziteta. On objašnjava da postoji jasan pravilnik ko može da bude mentor budućim doktorima nauka. Pravilnikom je definisano da on mora da ima naučne radove objavljene u stručnim stranim časopisima sa SCI liste. Ovakav izbor mentora daleko je od onog što nude pojedini privatni fakulteti. Tako su, recimo, jednom od mentora na doktorskim studijama jedine reference bile osam radova objavljenih u domaćem časopisu „Direktor“. A često se dešava da su profesori objavljivali radove iz jedne oblasti, a mentorstvo se odnosi na potpuno drugu oblast. Rektor Kragujevačkog univerziteta prof. Slobodan Arsenijević kaže da se ovoj hiperprodukciji doktora nauka mora stati na put. – Prevedeno u realan život, to znači da imamo veliki broj doktora nauka koji ubrzo prelaze u nastavu, a posle imamo loš kvalitet nastave i loše studente. Ova ekspanzija doktorata posebno je izražena u društvenim naukama. Tu je najgora situacija – tvrdi Arsenijević. Ministarstvo ćuti U Ministarstvu prosvete nismo mogli da saznamo šta će biti preduzeto povodom „štancovanja“ velikog broja doktorskih disertacija na pojedinim privatnim fakultetima. Ostali smo uskraćeni za odgovor hoće li prosvetna inspekcija krenuti u rigorozniju kontrolu. Jasno je da bez zajedničkog jedinstvenog stava koji moraju da zauzmu Nacionalni savet za visoko obrazovanje, Ministarstvo prosvete i Komisija za akreditaciju problem neće biti rešen. Njihovo zajedničko delovanje, bar za sada, nismo videli na delu. Regularno Prof. Milija Zečević, rektor Evropskog univerziteta, kaže da nije tačno da je tokom 2008. godine bio mentor za devet odbranjenih doktorata i da se ciljano ide na ukidanje doktorskih studija na privatnim fakultetima. – Te 2008. godine pod mojim mentorstvom odbranjene su četiri disertacije, a 2006. i 2007. još četiri. Napominjem da je svaka od njih rađena od tri do pet godina. Drugo je to što sam kao rektor potpisao više doktorata. U poslednjih dvadeset godina n Blicisam bio mentor za više od 20 odbranjenih doktorata – tvrdi prof. Zečević. On kaže da je od 2000. godine na ovaj univerzitet tri puta dolazila prosvetna inspekcija i da nije bilo nikakvih propusta u radu. Izvor: Blic Autor: Slavica Tuvić | 22.11.2009.
25.9.2009.Problemi u sprovođenju "Bolonje"
Beograd -- Da nešto „škripi“ u primeni "Bolonje", potvrđuje i to što studenti već treću godinu zaredom najavljuju proteste jer ne mogu da ispune uslov, pišu Novosti.
Potrebnih 48 bodova, pokazalo se, za mnoge je bilo previše. Koliko je studenata koji su uspeli da preskoče „lestvicu“ znaće se posle 10. oktobra, do kada fakuleti treba da dostave Rektoratu precizne podatake o prolaznosti. Onda će uslediti većanje, da li akademcima ponovo treba „progledati kroz prste“
Studenti tvrde da su preopterećeni gradivom, da profesori i dalje drže „ekspredavanja“, da ne mogu da učestvuju u nastavi. Žale se i samofinansirajući akademci sa fakulteta FON, FPN, Arhitektonskog, gde je velika prolaznost, da ni oni sa položenim svim ispitima nemaju šansu da pređu na budžet.
“Studenti su u pravu da nastavni planovi nisu potpuno reformisani” kaže prof. dr Branko Kovačević, rektor BU.
“Činjenica je i da neki profesori ne žele da prihvate nova pravila. Profesori treba da budu stalno na usluzi studentima, a ne samo da odrade predavanja i vežbe. Studenti, takođe, ne mogu samo da dođu na predavanja ili vežbe da bi dobili potpise”, dodaje Kovačević.
Dr Velibor Stojić, dekan Fakulteta veterinarske medicne, kaže da je za većinu njihovih studenata 60 bodova nedostižno:
“Dolaze nam studenti sa veoma lošim znanjem iz srednje škole i od njih se ne može očekivati da ostvare uslov”, kaže Stojić. |Problemi u sprovođenju "Bolonje"
00:56 | Izvor: Večernje novosti
Beograd -- Da nešto „škripi“ u primeni "Bolonje", potvrđuje i to što studenti već treću godinu zaredom najavljuju proteste jer ne mogu da ispune uslov, pišu Novosti.
Potrebnih 48 bodova, pokazalo se, za mnoge je bilo previše. Koliko je studenata koji su uspeli da preskoče „lestvicu“ znaće se posle 10. oktobra, do kada fakuleti treba da dostave Rektoratu precizne podatake o prolaznosti. Onda će uslediti većanje, da li akademcima ponovo treba „progledati kroz prste“
Studenti tvrde da su preopterećeni gradivom, da profesori i dalje drže „ekspredavanja“, da ne mogu da učestvuju u nastavi. Žale se i samofinansirajući akademci sa fakulteta FON, FPN, Arhitektonskog, gde je velika prolaznost, da ni oni sa položenim svim ispitima nemaju šansu da pređu na budžet.
“Studenti su u pravu da nastavni planovi nisu potpuno reformisani” kaže prof. dr Branko Kovačević, rektor BU.
“Činjenica je i da neki profesori ne žele da prihvate nova pravila. Profesori treba da budu stalno na usluzi studentima, a ne samo da odrade predavanja i vežbe. Studenti, takođe, ne mogu samo da dođu na predavanja ili vežbe da bi dobili potpise”, dodaje Kovačević.
Dr Velibor Stojić, dekan Fakulteta veterinarske medicne, kaže da je za većinu njihovih studenata 60 bodova nedostižno:
“Dolaze nam studenti sa veoma lošim znanjem iz srednje škole i od njih se ne može očekivati da ostvare uslov”, kaže Stojić.
Izvor: Večernje novosti
27.07.2009. Zemlja nepismenih puna genijalaca
Treću godinu zaredom je student generacije na prestižnom američkom univerzitetu „Jejl“, koji su pohađali mnogi predsednici SAD, Srbin - dvedesetpetogodišnji Lazar Krstić iz Niša.
Pre četiri godine ovaj genijalac, inače član Mense, bio je nezanimljiv našem Ministarstvu za nauku koje mu je te godine ukinulo stipendiju. Čudna odluka, s obzirom na to da bi takvi ljudi trebalo lako da se prepoznaju među 1.350.000 nepismenih i slabo obrazovanih, koliko ih ima u Srbiji.
Lazarev slučaj nije usamljen. Veliki broj naših ljudi studira ili radi na uglednim svetskim univerzitetima poput Harvarda, Oksforda, Kembridža, Stanforda, Kolumbije, Hejdelberga ili su već na dobrim pozicijama u velikim svetskim kompanijama kao što su „Microsoft“, „Mek Donalds“, NASA, ARRI…
Velika većina njih danas bi bila potpuno nepoznata da je ostala u Srbiji jer naša zemlja ne samo da ne ulaže u genijalnost, već ne radi ništa da promeni sliku o nama kao nepismenoj, nerazvijenoj i neobrazovanoj naciji.
Palac umesto olovkeTo potvrđuju i brojne domaće statistike prema kojima je više od polovine odraslih građana Srbije u rasponu od nepismenih do nesvršenih srednjoškolaca, tačnije 3,5 odsto je nepismeno, 6,5 odsto nikada nije išlo u školu, 22 odsto nema kompletno osnovno obrazovanje, a 24 odsto nije završilo srednju školu. Od onih koji i upišu fakultet, oko 45 odsto studije nikad ne završi, dok broj diplomiranih na evropskim univerzitetima ide i do 80 odsto. To nas, prema istraživanjima iz 2007. godine, stavlja na začelje evropske liste. Koren svega toga leži još u osnovnom obrazovanju, što pokazuju rezultati PISA testova, programa koji meri koliko su učenici na kraju opšteg obrazovanja (15 godina) pripremljeni za nastavak školovanja i snalaženje u savremenom tehnološkom društvu. Rezultati sa poslednjeg testiranja iz 2006. godine svrstali su nas pred kraj liste u sve tri kategorije - prosečna postignuća u oblasti prirodnih nauka, matematike i razumevanja pročitanog teksta. Definitivno nam najteže ide treća kategorija, a stručnjaci smatraju da će ovogodišnje istraživanje na tom polju pokazati još gore rezultate. - Na osnovu trenda iz 2003. i 2006. godine od kada se PISA testovi rade kod nas, a budući da se u obrazovnom sistemu za poslednje tri godine nije ništa drastično promenilo, očekujem da će rezultati prosečnih postignuća iz prirodnih nauka i matematike ostati isti, dok će se kod razumevanja pročitanog teksta nastaviti osetni pad - smatra Dragica Pavlović-Babić, nacionalni koordinator PISA projekta. Da je razumevanje onoga što pročitaju problem za naše đake, pokazalo je i nedavno istraživanje prema kome čak 40 do 50 odsto naših učenika izađe iz osnovne škole funkcionalno nepismeno. To praktično znači da nisu u stanju da razumeju malo duži i složeniji tekst, već samo kratke i jednostavne rečenice s jednom informacijom!
Okićeni nagradama
S druge strane, ne prođe mnogo a da u novinama ne pročitamo kako su naši učenici i studenti osvojili brojne nagrade na međunarodnim takmičenjima iz matematike, fizike, raznih prirodnih nauka. Brojni su i naši studenti koje su oberučke prihvatili prestižni svetski univerziteti dodelivši im skupe stipendije, kao i naši građani koji su na veoma dobrim pozicijama u multinacionalnim kompanijama.
Osim toga, broj članova domaće Mense poslednjih godina varira između 1.000 i 1.200, što je, kako kaže Ranko Rajović, izvršni direktor ove organizacije koja okuplja natprosečno inteligentne, iznad svetskog proseka.
Nacionalni koeficijent inteligencije (IQ) inače je nemoguće izmeriti. Kako objašnjava Rajović, računa se da je svetski prosek 100, a da je u celom svetu dva odsto stanovnika za Mensu, odnosno ima IQ veći od 148.
Sistem i motivacija
Kako smo došli do toga da je zemlja nepismenih izrodila brojne, danas svetski poznate genijalce?
Osim loše postavljenog obrazovnog sistema koji nas tera da bubamo suvoparne činjenice, a ne uči nas kako da naučeno i primenimo, jedan od razloga je i - motiv.
- To što neko ima IQ veći od 148 ne znači da je genijalac, već samo da ima potencijala da to postane. Od motivacije unutar porodice, obrazovnog sistema, društva uopšte, zavisi da li će ta osoba svoj potencijal iskoristiti ili ne - ističe Rajović, i navodi primer jednog člana Mense koji je saznavši da pripada grupi natprosečno inteligentnih, što je ga je posebno motivisalo, u 45. godini upisao Akademiju lepih umetnosti i završio u roku kao student generacije!
Profesor Beogradskog univerziteta Srbijanka Turajlić slaže se da je naš problem to što je čitav obrazovni sistem usmeren na memorisanje činjenica, a savremeno društvo, nastalo u razvoju tehnologija, ne očekuje da direktno primenjujete nabubane činjenice, već da kombinovanjem onoga što znate dođete do spoznaje kako nešto treba uraditi.
- Zato naši đaci prolaze veoma loše na PISA testovima, jer nisu naučeni da uče, već da bubaju. Kada bi ti testovi bili prilagođeni našem sistemu obrazovanja, odnosno golom nabrajanju činjenica, mi bismo verovatno bili među najboljima - smatra Turajlićeva.
Prema njenom mišljenju, situacija sa studentima je veoma slična - u svakoj generaciji postoji procenat briljantnih, koji bi to bili i bez pomoći profesora, a njen utisak je da se mnogo manje radi s onim studentima i đacima kojima je pomoć daleko potrebnija.
A ono što je nama kao zemlji najpotrebnije definitivno je pamet - mogućnost da prepoznamo, motivišemo i zadržimo svu onu inteligenciju koju druge zemlje umeju i te kako da cene, ali i iskoriste za napredak svog društva. Opširnije
Izvorni tekst »
Autor:
Izvor: Blic
22.07.2009. Pet najboljih fakulteta u izboru Vremena
Kako izgleda lista najperspektivnijih fakulteta, ko će lako naći posao, čija će struka ostati popularna i u budućnosti, a ko aće najbolje zarađivati.
Mnogo je kriterijuma po kojima je moguće rangirati visokoškolske ustanove u Srbiji, ali smo se za potrebe ovog istraživanja rukovodili informacijama sa tržišta rada:
- Za kojim zanimanjima je najveća tražnja
- Koje struke donose najveće zarade
- Koje struke će ostati perspektivne i u budućnosti
- Aktuelnost gradiva i njegova prilagođenost zahtevima tržišta
Po ovim kriterijumima, pet najboljih fakulteta u Srbiji su:
1. Elektrotehnički fakultet
2. Ekonomski fakultet
3. Fakultet organizacionih nauka
4. Farmaceutski fakultet
5. Pravni fakultet
Dragan Đukić, direktor sektora za posredovanje u zapošljavanju i planiranju karijere Nacionalne službe za zapošljavanje, kaže za Vreme da u poslednjih nekoliko godina postoji konstantno visok nivo tražnje za stručnjacima u oblasti informacionih tehnologija, telekomunikacija, inženjerima elektrotehnike, informatike i za programerima. Takođe, stabilna je tražnja za pravnicima, ekonomistima i farmaceutima. Dobro stoje i građevinski inženjeri, ali, kako objašnjava Đukić, tamo plate i nisu baš atraktivne. Slično je i sa oblašću obrazovanja gde postoji potreba za nastavnicima, i njih ima na tržištu rada, ali zbog niže zarade oni ne žele da rade u školama i, u krajnjoj liniji, isplativije im je da drže privatne časove. Na primer, poznavanje jezika, tj. diploma Filološkog fakulteta, iako ne donosi zaradu, veoma je tražena. Međutim, čak i kada je reč o traženim zanimanjima, moguće je da se tržište "predomisli", pa da je smer određenog fakulteta isplativ u jednom trenutku, ali ne nužno i za nekoliko godina. Đukić se seća da je pre četiri godine, kada je finansijski sektor naglo porastao, postojala velika tražnja za službenicima u bankama. Međutim, u poslednjih godinu dana tržište se zasitilo. "Sad imamo paradoks", objašnjava. "U formalnom obrazovanju tada je uveden novi obrazovni profil, bankarski službenik. Ljudi koji sada s takvom diplomom izađu iz školskih klupa teško pronalaze posao." Centar i periferija
Zanimljivo je pomenuti i da su neka zanimanja deficitarna u unutrašnjosti, dok u Beogradu postoji višak ponude tih diplomaca. Recimo, pravilo je da su u velikim univerzitetskim centrima kao što su Beograd, Niš, Novi Sad i Kragujevac medicinari slabo traženi, dok u ostatku Srbije konstantno ima potrebe za lekarima određenih specijalizacija. Na jugu Srbije postoji manjak defektologa i psihologa, dok je u prestonici za njima mala tražnja. Iskustvo ProCredit banke to potvrđuje. Mirjana Garapić Zakanji, član izvršnog odbora ove banke, kaže da su oni bili nezadovoljni odzivom i kvalitetom prijavljenih na konkursima za određena mesta u južnoj i centralnoj Srbiji. Obratili su se fakultetima i profesorima ne bi li tako pronašli odgovarajući kadar. "Izuzetno je teško naći čoveka koji karijeru hoće da započne u Aranđelovcu, Zaječaru, Leskovcu ili Negotinu. Mobilnost ljudi, čak i onih koji su iz tih mesta ali su studirali u Beogradu ili Subotici, veoma je mala. Nema apsolutno nikakve zainteresovanosti", kaže ona. Ono što poslodavci takođe prepoznaju kao problem i što je zajednički imenitelj za skoro sve sveže diplomce jeste nedovoljno praktičnih znanja i veština jer gradivo na fakultetima nije usklađeno sa zahtevima radnog mesta. Problem praktičnog (ne)znanja nadovezuje se na zastarelost onoga što se uči. Aleksandra Radić, direktor sektora ljudskih resursa Piraeus banke, smatra da se današnje poslovno okruženje menja velikom brzinom, a da se nastavni programi ne prilagođavaju tom trendu dovoljno brzo. Sa ovim se slažu i u ProCredit banci: - Fakultetima manjka aktuelnost. Verovatno postoje mogućnosti da studenti na fakultetu dođu do ‘svežih’ znanja, ali to se od njih ne zahteva, i time ne mogu da se istaknu ili da dobiju bolju ocenu pa nemaju ni motivaciju.Ponekad se desi, kako nam je kazao Branislav Jovanović, PR menadžer popularnog sajta za zapošljavanje Infostud.com, da se svršeni diplomci zateknu u neprijatnom položaju jer su po završetku studija opet na početku. Ali, pojedini fakulteti su barem donekle modernizovali svoje nastavne planove i učinili ih dostupnijim potrebama tržišta rada. I tu se krije njihova prednost. Opširnije
20.07.2009. Za brucoše još 1.600 mesta
 Nakon završetka prvog upisnog roka na fakultetima Novosadskog univerziteta za buduće brucoše preostalo je još nešto više od 1.600 slobodnih mesta, od čega oko 250 na budžetu.Najviše mesta biće na Poljoprivrednom fakultetu, gde će na 12 smerova moći da se upiše još 364 studenta, a od toga samo devet njih na budžet. Na Filozofskom fakultetu ima još 28 budžetskih i 98 mesta na samofinansiranju, na Tehnološkom 60 budžetskih i 30 samofinansirajućih. Na Fakultetu tehničkih nauka ima 26 mesta na budžetu i 39 na samofinansiranju, na Prirodno-matematičkom 45 budžetskih i 165 samofinansirajućih, na Građevinskom je taj odnos 43 prema 23, na Tehničkom fakultetu Mihajlo Pupin 33 prema 123, a na Pedagoškom pet i 61. Samo na samofinansiranju preostala su 142 mesta na Pravnom, 317 na Ekonomskom, zatim 14 na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja i sedam na Učiteljskom fakultetu na mađarskom jeziku.
Drugi upisni rok na fakultetima biće održan od 1. do 20. septembra. +1 
20.07.2009. Strudiranje bez dozvole
 Zakonom o visokom obrazovanju zabranjeno je otvaranje isturenih odeljenja univerziteta koja ne zadovolje određene standarde! Tačno se zna koliko takav objekat mora da ima kvadrata po studentu, ili koliko stalno zaposlenih profesora treba da bude na platnom spisku. Uslovi su rigorozni kao kad se otvara bilo koji fakultet. Na to su "Večernje novosti" želele da ukažu u tekstu " Diplome kod inspektora". Ono što smo napisali, međutim, u upravi Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru radije su čitali između redova. Jedino tamo, verovatno, piše nešto o podelama u bošnjačkoj nacionalnoj zajednici ili namerama da se "lomi najsvetlija tačka", kako se predstavljaju. "Novosti" objašnjavaju postupak akreditacije i ukazuju na to da ovaj univerzitet nema "papire" za svoja odeljenja u Beogradu, Pančevu, Subotici i Nišu. I, nastavljamo sa temom - šta sve treba da ima univerzitet ili faklutet da bi mogao da otvori isturena odeljenja. - Odeljenje van sedišta matične ustanove mora da bude organizovano kao fakultet. To znači da ima najmanje 70 odsto nastavnika u stalnom radnom odnosu, biblioteku sa određenim brojem knjiga, čitaonicu, najmanje dva kvadrata prostora po studentu... - ističe prof dr Slobodan Arsenijević, predsednik Komisije za akreditaciju. Kontrolu da li su ispunjeni svi potrebni uslovi obavlja Komisija za akreditaciju, kojoj se podnosi zahtev za dobijanje dozvole za rad. Arsenijević ističe da u dosadašnjem postupku akreditacije nije izdato nijedno rešenje kojim se dozvoljava rad isturenog odeljenja. A otvaranje tih odeljenja poslednjih godina postalo je izuzetno popularno u Srbiji. Nekadašnji ministar prosvete Slobodan Vuksanović, za vreme svog mandata, zabranio je otvaranje obrazovnih jedinica i upis studenata van sedišta matičnog fakulteta. Rukovodstvo Pravnog fakulteta u Beogradu svojevremeno je upozorilo da u zemlji postoji stotinu pravnih fakulteta, isturenih odeljenja, konsultativnih centara. Nijedna visokoškolska ustanova, inače, nema trajnu dozvolu za rad. One koje su još u postupku akreditacije imaju privremena rešenja, dok će oni koji su akreditovani morati za pet godina ponovo pod lupu komisije. Odeljenje Internacionalnog univerziteta u Beogradu postoji oko pet godina i to sa grupama za diplomatiju, novinarstvo, a odskora i odeljenje Pravnog fakulteta. Nastava se održava u Udruženju novinara Srbije. - Udruženje novinara Srbije sa njima ima ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji - kaže Nino Brajović, iz UNS. - U početku smo im pomagali u kampanji, određivanju nastavnog plana i programa, naši članovi drže s vremena na vreme predavanja, po pozivu, a pomažemo im dosta u organizovanju prakse. Kako ističe Brajović, studenti imaju salu za predavanja površine oko 200 metara kvadratnih, nekoliko učionica, od kojih je jedna opremljena kompjuterima i predviđena za časove informatike. U svim generacijama ima između 200 i 300 studenata. AkreditacijaAkreditacija zasnovana na principima Bolonjske deklaracije počela je pre dve godine, a čitav postupak trebalo bi da se završi u oktobru. Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru, gde se školuje oko 5.000 akademaca, konkurisao je u petom, poslednjem krugu. -1
14.7.2009. "Bubice" odlažu ispite
 EKONOMSKI fakultet u Beogradu zatražio je da se izmeni Pravilnik o disciplinskoj odgovornosti studenata, uz objašnjenje da postojeće kazne za studente koji prepisuju na ispitu ne daju rezultate. Nova pravila mogla bi da sačekaju studente već početkom školske godine, kada će prepisivači, uhvaćeni na delu, dobijati zabranu da tri roka izlaze na ispite. Najveći problem sada nije visina kazni, nego to što se slabo primenjuju. U praksi, izrečena sankcija ostaje "na papiru", jer drugostpena komisija pri Univerzitetu masovno prihvata žalbe studenata i akademci prolaze bez posledica. Prema rečima Aleksandra Jovića, predsednika Studentskog parlamenta Beogradskog univerziteta, poslednjih meseci drugostepenoj komisiji stiglo je 50 žalbi, od koji je 35 od studenata sa Ekonomskog fakulteta. Većina se žalila na kazne privremenog udaljenja, i to zbog prepisivanja.
- Sadašnjim pravilnikom za prepisivanje su predviđeni strogi ukor, udaljenje sa fakulteta od 15-30 nedelja i trajno udaljenje - objašnjava Jović.
- Predlog studenata je da se, osim ovih, kao prva mera ubuduće izriče zabrana polaganja ispita u tri roka. Smataramo da bi se tako smanjio broj žalbi prvostepenoj i drugostepenoj komisiji. Kazna bi imala svrhu, jer je "lakše" propustiti tri roka, nego biti van fakulteta celu godinu.
Kako ističe dekan Ekonomskog fakulteta, prof. dr Marko Backović, ova visokoškolska ustanova već godinama vodi bitku sa "puškicama" i "bubicama". Na svetskim univerzitetima za takvo ponašanje automatski sledi isključenje, dok kod nas akademci ne biraju načine da dođu do šestice.
- Prevarama se služe, uglavnom, studenti treće i četvrte godine i to na težim ispitima - kaže Backović. - Pravilnik treba menjati, a odlučivanje po žalbi "preneti" na fakultet. Komisija pri Univerzitetu zaseda retko, a žalbe odlažu izvršenje rešenja, pa kazna nema efekta.
TEHNIKA
IZNAJMLJIVANJE bežičnih "bubica" na jedan dan košta 25 evra, a mogu se kupiti za 130 evra i odgovaraju skoro svim mobilnim telefonima.
14.07.2009. Zakon o budžetskom sistemu bez javnosti?
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić izjavio je danas da je iz Predlog zakona o budžetskom sistemu u potpunosti izbačena javnost i da se taj ignorantski odnos predlagača mora rešiti amandmanima.
"Javnost budžeta, u svim fazama, od pripremanja, preko predlaganja i usvajanja do izvršenja, fundamentalni je princip u upravljanju javnim sredstvima u svim modernim demokratskim društvima. Mora to biti i kod nas", saopštio je Šabić.
Zakon o budžetskom sistemu bi morao da potvrdi garancije mogućnosti pristupa građana i medija praktično svim informacijama o raspolaganju budžetskim sredstvima, ali i utvrdi obavezu organa vlasti da što više takvih informacija javno objavljuju na proaktivnoj osnovi, naveo je poverenik.
Prema njegovim rečima, utvrđenjem zakonskog predloga bez javne rasprave i slanjem na usvajanje po hitnom postupku "propuštena je prilika da javnost, pre svega stručna, da doprinos artikulisanju kvalitetnih rešenja".
"U tekstu Predloga gotovo da je nemoguće pronaći čak i samu reč jaavnost", kazao je Šabić.
Kako je naveo, ni u članu 4 Zakona, u kome se nabrajaju principi na kojima se zasniva budžetski sistem, nije bilo mesta za princip javnosti, pa konsekventno tome ni u drugim, operativnim odredbama za prava javnosti takođe nije bilo mesta.
Poverenik je naveo da je u strateškim ciljevima EU ostvarivanje najviših standarda javnosti u javnim finansijama naglašeno kao suštinsko za legitimitet svake moderne vlasti, kao i da je Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju Srbija preuzela obavezu reforme.
Bez jačanja mehanizma demokratske kontrole javnosti nije moguće očekivati ozbiljnije rezultate u borbi protiv korupcije, neracionalnosti i zloupotreba, podsetio je Šabić.
Beograd,
12:38,
14. jul 2009.
Beta << 1 2 3 >> |
|
Members of the
Anti-Corruption Student Network in SEE: |
|
|
| |
Albania |
| Albanian Student Government |
| |
Bulgaria |
| Youth Society for Peace and Development of the Balkans |
| |
Croatia |
| Monitor Statistica |
| |
Macedonia |
| Youth Educational Forum |
| |
Moldova |
| National Center for Transparency and Human Rights |
| |
Serbia |
| Belgrade Open School |
| |
|
|
